"Drago mi je da ti je bolje, a posao? Jebo te posao, nemoj bit ko ja matere ti!"
To mi je poslala kada sam ja bio u krevetu. Neću si oprostiti što sam mislio: "Ajde dok prođu izbori, pa još ovi, pa čini se ok, vidimo se mi još. Ej Marina je to, neće nju sjebat, nema šanse. Evo baš mi je napisala da je sad bolje".
Ipak ju je... Nisam je vidio prije odlaska...Teško mi je to sebi oprostiti...
Ali jedno je bilo konstanta. Koliko god dan bio loš, kad sretnem Marinu, postao je dobar. Barem na cigaretu ili koju riječ. Teško je nekome tko je ne zna to opisati.
Ostala je jedina osoba koju mi je bilo drago čuti da me zove "starii". Moš mislit, stari, I u tome sam uživao, koliko je i ona s mojim uspjesima, a bila je tu kada se pojavio bio koji problem.
Zbogom Velika.
Nisi zaslužila otići ovako rano...