Koliko si umova polio mržnjom, etra opoganio, ljudi uvredio i prokleo, da bi na kraju uradio isto ono što i ljudi koje si ničim izazvan tamanio stihovima. I to nam je nauk o krajnjim dometima takvog razmišljanja, ako se to razmišljanjem uopšte može nazvati.

Div-junak reči, srpski vitez sa mikrofonom, gorostas srpstva i rodoljubivog pesništva, svakog brata brat, sada skuplja za kučetom u zemlji gde mu čak ni opasnost ne preti. Nije otišao za grobovima predaka već tamo gde se lepše živi, a lepše se živi jer su ljudi tamo na takvom nivou ponašanja da ni jednog B.Č. neće da smaraju i diraju ga.

Za nas je govorio da smo najjači i najpametniji, a za njih da su ološ, beda i "bečki konjušari". Onda srce krene da štuca, bešika da pušta, grba se savija, i čovek šta će ? ode u objektivno bolju zemlju za živeti jer je život u njemu konačno pobedio smrt, mada je, paradoksalno, smrti sada daleko bliže...

Istim putem, kao i Bora Čorba, pljucajući za Hrvatima, Slovencima i Albancima, još onomad krenuo je i Ćoka Balaš, no on je ipak mnogo brže shvatio gdje mu je pravo tržište. Znatel' priču? Štaš, bečki konjušari barem imaju tvrdu valutu. Računajte na nju.